Danas se navršava pet godina od kako je brutalno ubijen srpski premijer i predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, političar koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, koji je išao u susret problemima - a nasledio je ogromno breme - i vizionar koji je, po oceni analitičara, hteo da Srbija trči, iako ona nije bila spremna za to.

Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centar pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i činilo se da će ona, sa njim na čelu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je Đinđić ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.

Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Đinđić je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena. Kako je nastupao - činilo se da bi želeo da pomeri Srbiju iz temelja.

Đinđićeva Vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

 U ekspozeu koji je podneo poslanicima, Đinđić je naveo da je Srbija u prethodnih 10 godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Prema oceni zapadnih diplomata, Zoran Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Đinđićeva Vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".

"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".

Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

Vlada je odmah posle ubistva premijera proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa, i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva.

Epilog suđenja bila je zbirna kazna zatvora od 378 godina za dvanaestoricu osuđenih za to krivično delo.

Za organizovanje i izvršenje ubistva osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora, dok su preostala desetorica dobila između 30 i 35 godina zatvora.

Rođen 1952. godine, Zoran Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu.

Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, a bio je poslanik u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.

Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.

Đinđić je bio jedna od ključnih figura demokratskih promena 2000.

Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.

Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Zorana Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Napisao je više naučnih radova, preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.

Sam sebe je, možda, najvernije opisao kada je, jednom prilikom, govorio o tome kakav mora da bude čovek koji želi da bude političar:

"Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike".

(Izvor: Tanjug, Beta, FoNet)

Posetite memorijalnu internet prezentaciju www.zorandjindjic.org

U Beogradu će biti obeležena peta godišnjica od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Članovi Demokratske stranke (DS) čiji je Đinđić bio predsednik okupiće se u 11.00 sati na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana gde je Đinđić sahranjen. U 13.00 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu organizovaće se finalno takmičenje u besedništvu "Zoranu u čast". Na kojem će učestvovati i Sava Stambolić iz Subotice kao jedan od pobednika polufinalnog takmičenja u Novom Sadu. Takmičenje će pratiti i dvadesetak njegovih prijatelja u organizaciji KDO Subotica.

Informatina služba

Članovi Demokratske stranke dele opravdano nezadovoljstvo građana Subotice i Srbije zbog nelegalnog čina jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kojim su poljuljani temelji međunarodnog prava, a Savet bezbednosti izložen novom obezvređivanju i pretnji blokade zbog nemogućnosti osporavanja ovog presedana.

Demokratska stranka će se pridružiti mirnom protestu koji se u četvrtak organizuje u Beogradu i na taj način iskazati solidarnost sa naporima državnih organa u pravcu poništenja protivpravne  Deklaracije o nezavisnosti Kosova.

Ono što Demokratska stranka najoštrije osuđuje i nikada neće prihvatiti jesu manifestacije šovinizma, netrpeljivosti i netolerancije prema manjinskim narodima na ovim prostorima, uništavanje njihove imovine, napadi na predstavnike medija, kao i izlivi drugih oblika vandalizma i pokušaji da se pod plaštom patriotizma izravnaju zaostali računi sa sportskih stadiona.

Demokratska stranka poziva građane Subotice, posebno mlade da ne prihvate ovakvu vrstu nasilnog izliva nezadovoljstva, jer ono samo može da nanese štetu naporima naših državnih institucija za pravedno rešenje Kosovskog  problema, a u našem gradu nanosi štetu tradiciji zajedničkog života, toleranciji i dobrim međunacionalnim odnosima u multietničkoj Subotici.

 U ovim teškim danima najpotrebnij su  mir, stabilnost, tolerancija, vladavina prava za sve građane, bez obzira na njihovo ime, veru, naciju ili političko opredeljenje. Očuvanje dostignutih demokratskih tekovina najbolja je potvrda da Srbija pripada porodici Evropskih naroda.

Demokratska stranka očekuje da sve političke stranke i nevladine organizacije daju puni doprinos smirivanju  tenzija i na taj način olakšaju policiji obavljanje &